Page 8 - e-negativ broj 5

Моји лирски кругови

Јутрења

У жутом кругу, младом, моћном,
искрсао прстен – ја га већ знам.
Кроз руке тече мрки сок,
излива се у душу и из душе.
Светлост - а тмина.
У облацима облаци, како ли су дивни.

Краљеви неба, белине, плавила и сивила.
О,
да сам ја краљ наде своје,
која је Богу нешто скривила!
Колевко моја, на теби живим, али сада
идем у овај свет.
Враћам се убрзо, буди ту.
„Опрости, мајко света“, света мог,

што ти овакав будем,
„међу јавом и мед сном.“
Идем, на далек пут, знам га као руку своју
леву.
Болујем, на далеком путу, као од руке своје
леве.

Бдења

Бдим.
Душа ми у спокоју већ,
а кад ће тело – то не могу рећ.
Што ли мене искушују беси?
Што ли мени враг задњи колач меси?
Светлост, а тмина?
А у тмини видим лик свој

јер светлост за мене страни језик беше.
Подне је, мрак се веше,
просипа се,
7 лије.