Page 11 - e-negativ broj 5

Зналачко глагољање са записано и испланирано, и да неко знатан. Кад бисмо енергију која се утроши
Многи верују да је већ све унапред развијању квалитетнијег живота био би

невидљивом руком вуче потезе уместо нас. на доказивање непотребног национализма,
професорком Мањом Мали смо, обични људи, нисмо моћници, усмерили на област медицине, на истинску
али, ипак, можемо нешто да урадимо. помоћ човеку, верујем да бисмо могли
Мислим да се наш удео у развијању живота да утичемо на развој живота и да својом
огледа у толеранцији једних према другима. свешћу мењамо нешто што је, можда, већ

Ако бисмо схватили да својим поштеним испланирано.
односом према животним ситуацијама,
својим поштовањем туђих интереса,
религија, ако бисмо дозволили да сваки Дуња Сантрач
народ има право на своје место под сунцем,
и када бисмо се окренули хуманијим
циљевима (а има их много), наш удео у

Руке

Први пут се сусрећемо данас. Тако Нису нам успели. Разочарано ме
ситна и немоћна, смештена си у моје гледаш, руку још увек прљавих од теста.

наручје. Плачемо обе, од радости због Нема проблема; руке нам крећу у потрагу
новог познанства. Умиљаваш ми се око за шећером у праху. Надамо се да ће то
срца, хранећи се мојом љубављу. поправити укус. Послужујеш их оцу уз
велики осмех. Увек поносан на своју
Опет висиш на дрвећу. Оцу је већ цурицу, милује те по глави. Њему су лепши
досадило да те опомиње. Желиш још него мамини колачи.
увек незреле трешње. Не успеваш да их
дохватиш и падаш. Руке су одмах похитале Украсила си руке црвеним лаком.
ка теби. Грле те, чувају, подижу. Бришу бол Обукла си се као права дама. Машемо
са твог лица. ти, док ти, руку под руку, одлазиш са
пријатељeм на прославу матуре.

Цртала си по зиду, да украсиш собу.
Поносно си дочекала уморне руке са Нервозно седи са твојим оцем. Ми се
посла. Нису се обрадовале. Батине – једина у кухињи смешкамо од среће и узбуђења.
похвала које су тада могле да искажу. После Мучи те неизвесност. Он прочишћава грло
су се кајале, док се срце цепало. и, скупивши храбрости, затражи од твог
оца руку. Пружа му је стари шаљивџија.
Седимо већ неко време једна до Збунио га је. Схвативши грешку, брзо се
друге. У мојој руци дрхти твоја неука рука исправи, тражећи твоју руку. Раширених
држећи оловку. Треба да савладамо до сада руку јурнула си у загрљај новом животу.

највећи проблем – слово „а“. Трудимо се,
али не иде. Рука не жели да прихвати ново
знање. Радује се више лопти него оловци. Бојана Карановић IV
Али успеће, знам је. 3

10