Page 7 - Negativ broj 4

Таква политика доводи последњих година до смањеног интересовања будућих студената
за академске студије заштите животне средине што је потпуно у супротности са порастом
проблема загађивања и потребом да неко решава те проблеме. Верујем да ће се ситуација
променити нарочито због поглавља 27 и приступања Србије Европској унији, што захтева
значајне инвестиције у област заштите животне средине, а то није могуће без образованих
стручњака.

Шта мислите о младима? Има ли код њих радозналости, знања и истраживачког духа?

Ако погледамо књижевност кроз векове, уочићемо да су се старије генерације увек
жалиле на младе из сличних разлога, што је и данас случај. Проблем је што са порастом
животног стандарда опада спремност младих за озбиљан рад на себи, свом знању и
доприношењу друштву. Тај проблем је већ уочен у развијеним земљама, где млади људи
не желе да се образују и да раде, тако да те државе морају да прихватају значајну
имиграцију школованих и стручних људи. Као што сам већ рекао, код нас је присутан
недостатак мајстора, док је интересовање за академско образовање често праћено
интересовањем за одлазак у развијене земље. На факултету сусрећем младе људе који су
жељни нових сазнања, који желе да се посвете научно-истраживачком раду и неки од њих
су изузетни. Не могу да проценим да ли је то мало или много, јер колико год да их има, ја
увек желим да их има још више.

Желите ли нешто да поручите садашњим гимназијалцима?

Знам да ово што ћу рећи није ништа ново, али је, ипак, важно да се каже: треба да се
потруде да буду добри људи и да не чине другима оно што не би волели да други чине
њима. Затим, треба много да раде, и физички, и умно. Треба да одаберу студије на основу
онога што би волели да раде, а не према томе шта је добро плаћено, јер је јако тешко цео
живот радити посао који не волите, а финансијска сатисфакција често не зависи од
стеченог звања, него знања и способности да то знање уновчите.

Давид Новаков

Мила Колунџија