Page 6 - Negativ broj 4
P. 6

различита  од  предмета  до  предмета.  Сагледавајући  директно  са  аспекта  свог  даљег
                       школовања  из  хемије,  основа  из  природних  наука  и  математике  је  била  изванредна!
                       Сагледавајући област друштвених наука, као битне основе за ширину сагледавања науке и
                       друштва, могу рећи да сам генерално добио добру основу, уз изузетак српског језика и
                       књижевности, где је била изванредна. Наравно, веома важно је лично залагање ученика,
                       али сви који су хтели да стекну знање, могли су да га добију у паланачкој гимназији.

                         Каже се да је професорски позив најодговорнији. Они некад надахњују, некад
                       спутавају, али, у сваком случају, обликују младе. Будући да сте данас професор на
                       факултету, какво је Ваше поимање професорског позива? Шта одликује врхунског
                       професора, а шта одликује врсног студента или ученика?

                         Познато је да у нижим разредима већи значај има васпитна улоге наставника и да током
                       школовања  преовлађује  образовна  улога,  мада  сваки  узраст  отвара  нека  нова  питања
                       битна за развој личности и наставник мора све време бити и васпитач. Тако схватам и свој
                       позив  универзитетског  професора:  треба  студентима  да  пренесем  део  свог  знања  и
                       искуства, да их научим да на основу тог знања решавају проблеме, притом износећи своје
                       вредносне  судове  о  академској  заједници,  односу  према  будућем  занимању,  раду,
                       одговорности, друштву и моралу. Наука и техника морају да се користе у сврху добробити
                       човечанства и зато је, поред стручности, најважнији морал. Врхунског професора одликује
                       знање и способност да га пренесе ученицима, лични пример моралности и узорности, као
                       и  однос  поштовања  према  ученицима.  Врсног  студента  и  ученика  одликује  жеља  за
                       сазнањем, огроман рад, поштење, поштовање професора и моралних норми.

                         Један од Ваших сегмената рада јесте и заштита животне средине. Зашто сте се
                       определили за то? Мислите ли да је код нас питање животне средине маргинализовано,
                       и на нивоу појединца, и на нивоу друштва?

                         Стицајем околности сам почео да се бавим заштитом животне средине. На трећој години
                       студија обратио ми се професор Божо Далмација са понудом да након завршетка студија
                       останем да радим у његовом тиму.Тада нисам знао чиме се његов тим бави, предавао ми
                       је предмет Хемијска технологија, који ми се није свиђао као неке друге области хемије, и
                       озбиљно сам размишљао недељу дана. На крају сам донео одлуку да прихватим понуду на
                       основу  чињенице  да  је  то  једина  конкретна  понуда.  Касније  сам  увидео  да  сам  имао
                       потпуно погрешну слику о научно-истраживачком раду на појединим катедрама и потпуно
                       сам се заљубио у област заштите животне средине и схватио сам да сам донео одличну
                       животну одлуку. Волим да истакнем свој став да су хемичари загадили животну средину и
                       да су они најпозванији да је очисте и заштите од даљег загађивања. Што се тиче животне
                       средине код нас се много прича, али веома мало ради на њеној заштити. Државе које су се
                       индустријализовале   много    пре   Србије   су   давно   уочиле   негативне   ефекте
                       индустријализације и почели су да воде рачуна о заштити животне средине. Ми каснимо
                       за њима и зато је требало да искористимо њихова искуства да не правимо исте грешке.
                       Због  тешког  економског  стања  приоритет  има  покретање  производње  без  обзира  на
                       негативне ефекте по животну средину. Лоше нам функционишу инспекције, а неефикасно
                       нам  је  и  судство.  Наравно  да  треба  радити  на  едукацији  становништва  од  најмлађег
                       узраста,  али  без  оштрих  казни  за  загађиваче  тешко  ћемо  поправити  стање.  Проблем
                       представља и недостатак стручњака из области заштите животне средине, као и намерно
                       постављање некомпетентних појединаца на места која се баве заштитом животне средине.
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11