Page 23 - Negativ broj 4

Исидора Дувњак

Наши матуранти
Можда мислимо да све знамо. Али, увек има још. То
је оно што је и интересантно. Школа је само период.
Прекретница. Живот је и прошлост и садашњост и
будућност, a ми смо ти што омогућујемо да сам

живот и постоји. Кажу људи ─ Земља је округла. Ја, Марија Петровић
искрено, не верујем. Она је равна плоча. Без
граница. Линијски бескрај. Још неистражена. Тајна Наша гимназија је једна дивна школа, те је немогуће у кратком
мапа. Само чека радозналост, амбициозност, тексту пренети све утиске ─ то се мора доживети. Током ове

истрајност, подухват, храброст. Сви то имамо. А четири године проведене у њој, стекла сам знање (иако је то
имамо и избор. Живети или не живети. Волети или релативно мало, јер оно право тек предстоји) и пријатеље за

не волети. Паузирати или радити. Спавати или читав живот. Путовали смо Европом, посећивали музеје и
сањати. позоришта, и тиме се попели на виши ниво културне лествице.

Сви професори су се максимално посвећивали својим
предметима и тако нам пружили могућности да напредујемо и
Маја Ђукановић пронађемо себе. Лично сматрам да за формирање зрелих и

одговорних особа, носилаца будућности, нема боље средње
На почетку сам страховала како ћу се снаћи.
Мислила сам да ће ми бити тешко да одржим школе од гимназије, а да сам поново ђак осмог разреда, у нашу

свој успех из основне школе. Међутим, како бих се вратила без размишљања.
сам упознавала школу и професоре, било ми

је све лакше и лепше. Са доласком наше

генерације у ову школу, покренуо се Ђачки Филип Новаковић
парламент, а потом и разне ваннаставне

активности. Најпоноснија сам на наше Гимназију напуштам са осјећајем да су прошле четири најљепше
хуманитарне акције. Диван је осећај кад знаш године мога живота, а најважнија ствар коју сам овде научио јесте да

да си део екипе која је овом месту показала и најситнији тренуци могу бити они највећи (пробе проба за пробу
да хуманост ј ош живи, и да наше мало неком представе, радне акције...). Четири године сам сарађивао и дружио се
значи много. Успомену коју бих издвојила са будућим инжињерима, умјетницима, професорима, љекарима,

јесте пројекат „Мирно море“ ─ дивно државницима, докторима наука... Овде сам схватио да је узајамно
искуство, пуно нових лекција и забавних поштовање и уживање у заједничком животу и дружењу нешто

дружења. Много тога сам научила током најдрагоценије. Сваки професор је прича за себе, а у сјећању ће ми
школовања у нашој гимназији и сваком највише остати одговарања код професорке Драгице, лектире код

осмаку поручујем да је ова школа добар професорке Оље, шале професора Војка, позиви у директоркину
избор. канцеларију, и сви они знани и незнани тренуци који су уљепшавали
мој живот протеклих година. Најпоноснији сам на Драмску секцију и
људе који су је устројили, људе који су чинили моју породицу, људе

чије осмехе, пријатељство и осмијехе никада нећу заборавити.

Милица Вајагић

Кажу да је сваки почетак тежак, па се ни мој није разликовао. Kада сам дошла у школу, била сам збуњена и уплашена

због свих нових ствари које су нас снашле, али с временом и то се променило. Гимназију ћу увек памтити, јер сам
кроз њу изградила своју личност, упознала дивне и драге пријатеље са којима сам, на неки начин, кроз разне

активности допринела активнијем ђачком животу. Драго ми је што односи са професорима нису били затегнути, већ
смо од њих добијали савете и били су нам подршка у сваком тренутку. И, на крају, где год да одем, бићу поносна, јер
оји
сам нека одређена знања и вештине стекла баш у овој гимназији. Поручила бих садашњим и будућим ученицима:
„Будите оно што јесте. Активирајте се. Будите део нашег парламента и помозите себи и својим другарима да
осмислите активности у школовању које ће вас тргнути из школске свакодневице. И још нешто: оцене нису мерило
онога колико ви заиста вредите и колико можете да постигнете у животу“.