Page 13 - Negativ broj 4

преостало, изградио је Смедеревску тврђаву (до тада највеће речно утврђење у Европи),
плаћао дубровачке плаћенике са пушкама и топовима, и након пада Солуна откупио романско
робље од Турака, што му је омогућило да сарађује са највећим византијским умовима тог доба,
који су му пришли у службу. Иако је Србија у овом кратком периоду Ђурђеве владавине имала
највећи државни доходак дотада и иако је српска економија била друга у Европи, због
незаустављиве османске претње, скоро све што смо поседовали морало је да иде за Турску или
је завршило у џеповима Дубровчана и Млетака, те она постаје ништа друго до сиромашна
државица на граници цивилизoваног света.

НЕВЕРНИЧКИ КРСТАШ

Хулагу-кан (1217–1265), унук Џингис-кана и брат Кублај-кана, био је оснивач монголске државе
Илканат, на територији Ирана и Ирака. Најпознатији је по свирепом уништењу Багдада и
Абасидског калифата. Године 1257, након што је владар Багдада одбио да се преда
Монголима, Хулагу-кан је започео казнену експедицију по територијама Персије и
Месопотамије. Град је заузет након бруталне опсаде. Скоро потпуна популација ове
муслиманске метрополе отишла је под мач, а оно мало људи који су ту судбину избегли
постали су робље. Багдад је био највећи интелектуални и културни центар исламског света, а
после инвазије Монгола враћен је у камено доба. Ово дотада неупамћено уништење
Месопотамије може се само упоредити са уништењем Ирака после америчке операције
„Пустињска олуја“ и разарањем током рата са Даешом. Хулагу-кан, иначе тенгриста, под
утицајем своје мајке и великог броја својих жена, постао је прво симпатизер, а после и верник
јеретичког облика источног хришћанства – несторијанства, које је након изгнанства из
Ромејског царства уточиште нашло у Месопотамији, Асирији и Курдистану. У жељи да ослободи
Свету земљу од мухамеданаца и опијен причама о крсташким походима, спремао се да поведе
свети рат против мемлука у Сирији, Палестини и Египту. Више пута им је слао претеће поруке и
упозорења преко тадашњег Твитера ─ голуба писмоноше. Покушаји да склопи савез са
Французима и добије благослов за крсташки рат од папе, више пута су пропадали. Европљани
напросто нису могли да верују да тамо неки жути варварин из земље јако далеке има жељу да
ослободи Јерусалим од исламског калифата. Разочаран и обесхрабљен, Хулагу-кан зауставља
своја освајања, оснива Илканат на покореним територијама и постаје будиста на самртној
постељи.

Алекса Мрђеновић