Екскурзија II разреда

Овог маја смо успели да реализујемо екскурзију другог разреда са одредиштима у нашој земљи.
Све је почело у једном даблдекеру пуном веселих младих и мало мање младих људи.
Најпре нас је својим димензијама одушевила тврђава у Смедереву. Попели смо се на њене врхове и посматрали моћни Дунав, који нас је у стопу пратио читавим путем.

Све то су овековечили многобројни селфији, као и оне остале фотографије. Након тога смо отишли до Виминациума. Задивљено смо слушали приче о величини тог, још неоткопаног у целини, града древних Римљана. Оно што смо видели су вила уређена по угледу на град Помпеју у Италији, његове терме ( јавна купатила ), некрополе ( гробнице ), амфитеатар намењен за бројне спектакле, као и случајно откривени скелети изумрлих џинова – мамута. Сред ораница, ван данашњих насеља, ту се сместила и термоелектрана Костолац, која пркоси својим димњацима равници око себе.

Уследио је одлазак до Сребрног језера, које се налази код Великог Градишта, на нашем Дунаву. Освежила нас је и киша, која је тачно на време знала да стане, да бисмо могли да прошетамо, одморимо и уживамо у погледу. Пратећи ток Дунава стигли смо и до тврђаве Голубац, на самом уласку у Ђердапску клисуру. Иако њена рестаурација није завршена, поносно се уздиже са стене тик уз Дунав. Предео је сам по себи импресиван, а уз мало човековог труда може се назвати величанственим призором. Сликана је из разних углова.

Одушевљени смо кренули пут Лепенског вира. Тамо нас је, наткривен и измештен са првобитне локације, сачекао наш најпознатији археолошки локалитет. Одгледали смо филм о његовом откопавању и измештању, а затим разгледали експонате из праисторије.
У вечерњим часовима смо стигли до Кладова и сместили се у хотел.

Другог дана смо стигли до Неготина, посетили Мокрањчеву кућу, прошетали градом и затим стигли до оближњег манастира Буково. Не толико познат, али једнако леп, као и наши много познатији манастири, оставио нас је задивљене. Последње одредиште нам је била Рајкова пећина код Мајданпека. Препуна пећинског накита, дворана, решеткастих стаза по којима се корача изнад реке понорнице, натера човека да осети страхопоштовање према моћима природе, која тако нешто стрпљиво гради вековима.

Кренули смо ка Бачкој Паланци пуни утисака.

Илинка Илић

 

Врх