Page 9 - e-negativ broj 5

Јасно ми – боље ми није.
Колевко моја, на теби сам живео, али сада
идем у онај свет.
Вратићу се убрзо, чекај ме.
Клима задња кварцна стена

са вилице уморне моје.
У тмини видим број,
Моји лирски кругови којом брзином он лети до нуле!

Њих никад није волео разум мој,
поготово ове, што ми кварцне стене гуле.

Одјеци

Напокон, он угледа комшије своје.
Запази како у киселим сузама они мантиле кроје.
Глас његов нико не чу, место њега – одјеци.
Светлост, а тмина...
У загрљају црног спокојодоносиоца

он се сада прашта:
„Колевко моја, на теби умирем, али сада
идем у овај свет.
Вратио бих се брзо, да вечност можеш сачекати.“
Од мрког сока остала само пулпа.
Од лика његовог остала само рупа.
Од загрљаја давног остала само рука.
Од осећаја снажног остала само мука.
„Данас се наставља без мене
а сутра ће се лако.
Недостајаће ми јако.

Али тако
мора.“
У жутом кругу, младом, ноћном,
искрсао прстен – он га некад знао.

Лазар Магазин III
3

8