На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у 11. веку, а назив Паланка се помиње 1593. године.
Од 11 века на овим просторима живели су Угари и Срби (сто потврдјују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајић, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд). Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовица у 11 веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем 16 века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.
У географском погледу река Дунав спаја Општину са Европом и Црним морем, а мрежа путева са Новим Садом, Сомбором, Суботицом, Шидом и Хрватском (односно са Илоком и Вуковаром), што је сврстава у општине које имају повољан географски положај. Мрежом магистралних, регионалних и локалних путева у дужини од 300 километара повезана су сва насеља у Општини.
Становништво
У општини Бачка Паланка живи 60966 становника (статистички подаци по попису из 2002 године, а у самом граду готово тридесет хиљада. Но, рачуна се да је у региону општине трајно животно уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. Сви досадашњи пописи становништва показују једну константу: више од две трећине становништва бачкопаланачке општине чине Срби. Остале веће групације народа су Словаци и Мађари.
Национална разноликост живља се ни у једном тренутку, за последњих педесетак година, није показала као негативни фактор организовања и тока животне свакодневице. Напротив, остварен је животни амбијент у којем је лепо живети и радити.