Још један пролећни распуст смо провели путујући по Европи.
Ове године наше прво одредиште била је Венеција. Стара дама Европе нам је открила део својих лепота, којима време није нашкодило. Напротив, патина коју видите свуда даје том граду шарм непролазне лепоте. Искусни Венецијанци направили су на Тргу Св. Марка прави амбијент користећи и музику, наиме боравак нам је улепшао један мали музички састав, чија свирка је испуњавала леп, сунчан дан.
Изненађење је ипак била Верона. Од Венеције смо очекивали то што смо имали прилику да видимо, али овај град није толико експлоатисан од стране туристичких агенција, а пружа пријатан угођај ушушкан на обалама реке Адиђе. Наравно, најпознатији становници града су и даље трагични љубавници Ромео и Јулија. Поново смо одслушали причу коју ипак у најбољој верзији даје Шекспир. Оно што нисмо слутили је између осталог величина старе градске арене и дивне, кривудаве уличице старог дела града.
Након Италије, наставили смо пут Шпаније. Смештени у малом приморском граду Љорет де Мар, у два наврата смо обишли Барселону. Град врло складне архитектуре био је можда и највеће изненађење путовања. Архитекта Гауди јесте дао овом граду неке од најнеобичнијих грађевина свог времена, али чак и оне врло уобичајене за европске прилике су толико лепо осмишљене и свака има свој печат, да готово стално можете шкљоцати апаратом небисте ли ухватили делић лепоте. Црква Св. Породице је још увек у изградњи и већ сада може да носи титулу најнеобичније хришћанске богомоље. Готичка четврт нуди увид у најстарије дане града. Стадион, шеталиште Лас Рамблас… Много нуди та приморска лепотица, чије лепоте смо заправо само наслутили.
О Салвадору Далију свакако знамо понешто, али музеј у његовом родном Фигерасу нам даје мало бољу слику овог необичног и свестраног уметника. Изаберите угао посматрања његових дела и реците нам шта видите.
Француска и њена Азурна обала су нам биле завршни део пута. Кан, Ница, Монако.
Звучи добро и јесте тако. Изаберите старе медитеранске уличице, сувенирнице, обалу мора, тврђаве, шеталиште. Различити укуси могу бити задовољени у њима.
Друштво нам је правила гимназија из Врњачке Бање.
Било је то једно од најживописнијих путовања Унеско клуба.
Илинка Илић