У гимназији “20. октобар” скоро од самог почетка њеног рада постоји девојачки хор који традиционално негује уметност лепог певања, али и поред свега тога, колико разумемо овакву врсту музике и уопште неговање лепог и класичног? У нашој земљи па и у овом граду на велику жалост мало је људи који се баве овом уметношћу а још мање оних који је подржавају .

Нерадо се питам, али да ли то показује колико се у оваквим срединама “искривљује” култура, као правилна навика? Тачније колико уопште људи знају о њој и њеним добрима! Када нам је познато  да  је за слушање класичне музике потребно предходно знање у смислу познавања композиције која се изводи (епоха,композитор…) јасно нам је да је заинтересованост за овакву музику мања због њене озбиљности и потребног знања. Баш због оваквих разлога, између осталог, и постоји овај тим људи који се бави извођењем класичне музике.

Овај исти хор данас има 29 певача под вођством диригента и  проф. музичке културе Снежане Жујић, успео је да од 28 априла до 3. маја  ове године борави у месту надомак Венеције, Лидо ди Јесоло и такмичи се на 7. Међународном фестивалу и такмичењу Venezia in Musica.

Припреме су биле напорне. Једној гимназијалки није ни мало лако да сате пре и после редовне наставе проводи на хорској проби. Можда нас не зна много, али певање исцрпљује велику колицину физичке и психичке снаге. Колико год невероватно звучало, али за добру пробу потребна је вишесатна концентрација, затим препуштање гласа, тела и емоција том уметничком чину-песми. И онда као исон у устима  голица нас питање, шта даље? Шта је оно чиме треба или мора овај труд, да се покаже, награди и појави међу људима као један готов и потпуно нов “производ”. Продукт је оно што народ види , чује и осети, не обазирујући се на историјат његовог настанка. Уметник је тај који мора да се потруди и да све од себе како би његово дело оставило леп, и снажан утисак. Оно би онда изашло из сенке и упало у мрежу нескромних људских осећаја, а ти осећаји су ништа друго до један прелепи дар!

У паланачкој гимназији десило се нешто сасвим другачије. Појавили су се људи који су у право време препознали потенцијал и лепоту у раду девојачког хора, затим их подржали, да пусте своје гласове и ван граница наше земље. 28ог априла ове године хор је отпутовао у водени град из бајке, а већ следећи дан након доласка куцнуо је час да прикаже све оно што је месецима радио. Разноврсни програм који није био ни мало наиван задатак доживео је своје тренутке.

Axion estin Анонимни аутор XV

Madonna io v’amo e taccio Constanzo Festa

Жир и прасе Константин Бабић

Приморски напјеви Стеван Мокрањац

Оно што је мана хорског певања, а у исти мах и изазов, је то што композиција није као нацртана слика која се кад сликар одлучи да је готова не мења. Наиме било је време да се у 15 минута наступа преточе предходни радни распусти, вежбања, зној, по која суза као и љубав, вера, емоција и дух једног тима једне велике музичке породице. Све ово за собом повлачи велику одговорност, страх па чак и трему. Уништити или окитити свој труд у 15 минута, све је само на теби! Сваки певач је једна мала јединка у читавом систему, али тај систем може да функционише само када све јединке исто мисле и осећају и када се подједнако дају. Такође је специфично да је акустика више него битна за овакво извођење. Сала у којој се одржавало такмичење, слободно можемо рећи да је била “тешка”. То је од нас изискивало само још већу концентрацију и прибраност, али када сте у игри са професионалцима ни ви не смете бити ништа другачији.

Са нама су били хорови са свих страна света: Венецуеле, Шведске, Казахстана, Кине, Русије, Канаде…Чији хорски састави постоје годинама па чак и деценијама. Док смо ми, гимназијалке из једног малог града у чији хор сваке године долазе нови, а одлазе стари певачи. Након проглашења, број бодова који смо имали био је 16,13 а одличје сребрно. Када бисмо били искрени, а немамо разлога да не будемо, рекли би да смо то злато желеле неизмерно, а када бисмо били реални објаснили би да је ово невероватан успех једног гимназијског хора, који је поносно стајао раме уз  раме са професионалним хоровима из разних делова света, и пак шта више окитио се сребром. Знајући све ово по здравој логици следи питање колико је уствари вредновање једног уметничког дела могуће? У музици наравно постоје неке утврђене ствари као што су интонација, темпо, динамика, али емоција, карактер, боја хора и још много тога су више него индивидуални, што се и види у оценама жирија које су једне наспрам других веома различите. Оно чиме можемо да се похвалимо је њихов комплимент да смо изузетно компактни, да се осети заједниство,блиставост и прозрачност у боји хора. Зар постоји лепши и бољи комплимент за један тим од овога?

Његову биографију неће красити само ова сјајна одличја него и изванредна прилика да одрже концерт у у једној од најстаријих цркава Сан Поло ( црква Светог Апостола Павла ) заједно са хором из Санкт Петерсбурга у центру Венеције. Желећи да остави траг у ушима слушаоца, на овом концерту хор се одлуцио за претезно српске ауторе насе духовне музике. Као сто је Стеван Стојановиц Мокрањац. Неке од композиција које су изводили су тропар и химна Светом Сави, затим “Алилуја”, ”Тебе појем” “Славска песма”, Многаја љета” и друге… Осим самог такмичарског дела, хор је имао прилику да обиђе острва Мурано (чувено по стаклу) и Бурано (острво чипки) као и некадашњи југословенски град Трст и у њему велелепну православну цркву.

Осећај Венецијанског духа опчинио је наше очи, душу, уши….И сада  нам је у грлу тај горко слатки укус лепоте бајковитог града. Вратили смо се зрелији, као певачи, као особе, као грађани, чули смо прегршт светских хорова и нарочито остали под утиском извођења шведских хорова који су брилијантни.

Иако смо им пружали подршку до краја, Гранд При припао је хору из Канаде.

Ово је било велико искуство за нас! Велика је част бити учесник на оваквом такмичењу, а још већа вратити се у свој град са ставком више за његову биографију. Поносни смо и срећни јер смо успели ако ништа друго, бар да подсетимо грађане да се поново осврну својој култури и врате јој праву вредност.

Захваљујемо се родитељима девојака - чланица хора као и директору ове школе који је истрајао до краја па срцем и душом подржао идеју! Хвала свим људима који су веровали у ову причу, бар мислима уцествовали и тиме помогли девојкама да поносно изадју на бину и показу зирију као и остатку публике да и у једном малом граду као што је наш, и у једној гимназији постоје талентоване девојке које су спремне да раде да се труде и наравно у томе и успеју. Није лако сваке године сусретати се са новим гласовима и увек ићи из почетка, зато громогласан аплауз диригенту овог хора!

Наравно, захваљујемо се и свим љубитељима лепог певања који су новчано подржали овај одлазак!

МЗ Дунав Бачка Паланка

СО Б.Паланка

МЗ Братство Бачка Паланка

ЈКП Комуналпројект

Томић Недјељко Пржионица кафе “Зрно” 

Соња Петровић 4-4

Коментари (0)

Напишите коментар

Прикажи/Сакриј форму за унос

Име		Наслов Коментар смањи | повећај
		Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике) Упишите приказане знакове Додај коментарe Preview